Zašto ćutimo?

15:39




Da li ste znali da je svaka druga žena u Srbiji, u jednom periodu svog života, bila izložena nekom obliku nasilja u porodici.
Kada govorimo o nasilju u porodicu, misli se i na fizičko i na psihičko zlostavljanje. 

Fizičko nasilje podrazumeva razne oblike fizičkog napada, od čupanja za kosu, davljenja, fizičkih udaraca, pa sve do napada raznim orudjem i oružjem i mučenja. 
Psihičko nasilje je podjednako strašno i opasno kao i fizičko. Psihičko nasilje se ispoljava preko verbalnih napada na ženu, pretnji, zastrašivanja, omalovažavanja, ograničavanja slobode govora i kretanja.  

Najčešći počinioci nasilja su sadašnji ili bivši partneri, mada se dešava da počinioci budu i drugi članovi porodice, otac, majka, brat i drugi.



Možda ne razmišljate baš često o ovoj temi, ali bi trebali. 
Iskreno kada sam bila mladja, cela ta tema mi se činila kao nešto što se dešava samo u filmovima i serijama. Mislila sam da su to retki slučajevi i da postoji 1 psihopata u 1000 muškaraca koji bi digao ruku na ženu. 
Onda sam malo odrasla. 
Onda su krenule razne priče da stižu do mene. 
Onda sam shvatila da je naš srpski mentalitet takav u većini slučajeva. 
Žena je ta koja je tu da pere, pegla, kuva i da ćuti. 
Da ćuti pre svega i da istrpi povremenu ćušku i da istrpi povremeno dranje na nju.

Onda sam odrasla još malo, pa su počele još odvratnije priče da stižu do mene. 
Sve više devojaka u vezama je zlostavljano. Što fizički, što psihički. 
Jer normalno je da ti dečko udari šamar s vremena na vreme ako oseti potrebu ?
I normalno je da ti dečko brani da se vidjaš sa drugim muškim osobama i da pravi ljubomorne scene?
Normalno je da te proganja i maltretira i nakon raskida, jer ko si ti da kažeš ne? 
Odakle tebi pravo da ga odbiješ?
E pa nije normalno.

Na prvu pojavu bilo kakvog nasilja treba reagovati. 
Treba se obratiti nadležnim službama, porodici i prijateljima. 

Nije normalno da vas bilo ko maltretira. Nemojte to pokušavati da opravdate nikada. 
Sasecite u korenu, pre nego što dodje do nekih katastrofalnih posledica. 
Nemojte čekati da vas neko fizički povredi da biste reagovale. 


Veliki problem su i ljudi oko nas. 
Ljudi koji žmure, ljudi koji ćute. 
Ljudi koji će vam reći da to tako treba. 
Ljudi koji će okrenuti glavu. 
Ljudi koji će vam reći da ćutite i trpite. 
Ako ne naidjete na podršku vaših najbližih, nadjite podršku u sebi samima. 
Skupite snage i borite se. 
Obratite se nadležnim organima. 

Nije sramota biti zlostavljan. 
Sramota je ćutati i trpeti. 
Sramota je ako vam neko kaže da ste to zaslužili.

Ovo je tema o kojoj ne treba da se ćuti. 


Znam i da u našoj državi ovaj problem nije najsjajnije rešen. 
Znam da će vas neko shvatiti ozbiljno tek kad dodjete sa slomljenom rukom ili nosom. 
Ali to ne treba da vas obeshrabri. 

Postoje mnoge nevladine organizacije koje pokušavaju da pomognu ženama koje su žrtve nasilja. 
Na ovom i ovom linku se možete malo više informisati o tome.



"Nije mi ništa." 

"Sama sam kriva."

"Okliznula sam se i pala."

"On je inače fin, ne znam šta mu se desilo sad."

"Ruka mu se otkačila, ali sigurno se neće ponoviti."

                                                                 "Zaslužila sam."


Zapamtite, ništa vi niste krive.
 Ne tražite opravadanja za tudja zlodela. 
Ništa vi niste zaslužile, osim da budete voljene i srećne. 



Nije sramota obratiti se za pomoć!




*make up by me*


Kisses,
M.


You Might Also Like

1 коментара

  1. Najlepši post do sada iako mi se tako nešto ne dešava shvatila sam kako je grozno..

    http://verondzaa.blogspot.sk/

    ReplyDelete