2015.

11:34






Ova godina je na izdisaju. 
Evo za manje od deset dana ćemo da je ispratimo, sahranimo i dočekamo rodjene nove širom raširenih ruku u nadi da nam dolazi nešto bolje. Dočekaćemo je sa osmehom na licu, zamagljenih pogleda koji su posledica decilitara raznih alkoholnih pića koje smo nerazmišljajući uneli u sebe. 
Jer eto mi slavimo. Slavimo što se jedna godina završava, a dolazi nam druga. Slavimo jer mislimo da če ova nova sigurno biti srećnija i berićetnija. Slavimo jer možemo da zatvorimo jedno poglavlje u našim životima i krenemo ispočetka ili nastavimo gde smo stali. 

A ja...

Imam osećaj kao da sam se juče spremala za doček 2015e. Trčkarala po stanu, birala šta ću obući, mozgala koje mi čarape idu uz onu haljinu, šminkala se. 
Tako blizu, a tako daleko. 
Daleko mi je taj život koji sam tad živela. Daleki su mi ti ljudi sa kojima sam tad bila okružena. Daleka sam ja sama sebi. Jer Milica sa kraja prošle godine se dosta razlikuje od Milice sa kraja ove godine. 

Prošlu godinu sam dočekala skoro pa bukvalno sa glavom u wc šolji. Možda zvuči smešno, ali meni nije bilo u tom trenutku. 
Sećam se da sam, dok sam vadila glavu iz wc šolje i trčala da čestitam drugima novu godinu, poželela sebi da ovu godinu budem srećna. Samo to i ništa više. 
I da li mi se želja ostvarila? 
S obzirom kako sam dočekala novu godinu, a kažu kako dočekaš novu godinu takva će ti biti cela godina, mogu reći da mi se želja nije ostvarila. 
Od tog dočeka je krenulo sve nizbrdo.

Mogla bih reći da mi je ovo bila najgora godina u životu. Najtužnija, najdepresivnija, najnesrećnija ( i sad slobodno ovde zamislite sve najgore epitete koji postoje).

Ali, uvek postoji ono ali. 
Neću to reći za ovu godinu. 
Pored svega, ovo je bila jedna jako dobra godina. 







Upoznala sam sebe bolje. Našla sam se pred milion izazova. Vodila sam neke svoje ratove i iz svakog se vratila sa štitom, a ne na njemu. Pravila sam sranja i sama se vadila iz njih kako znam i umem.
Upoznala sam nove ljude, stekla nova iskustva. 
Videla neke nove, nepoznate predele i gradove. 
Gledala prelepe zalaske, koji nisu ličili ni na šta što sam dosad videla. 
Brčkala noge u crnogorskoj nedodjiji, imala priliku da vidim unutrašnjost prelepe džamije u Sarajevu. Upoznala se ponovo sa čarima Fruške gore, otkrila neke nove kutke u Beogradu. Uspela da zamrzim i opet se zaljubim u svoj rodni grad.
Dočekala zoru djuskajući na Exitu. Išarala svoja rebra dva puta. Maskirala se u sve i svašta. Ofarbala isto onoliko puta koliko ova godina ima dana. Pročitala puno sjajnih knjiga, pogledala dosta fenomenalnih predstava. Prisustvovala gomili koncerata i svirki i videla neke izložbe od kojih zastaje dah. Slupala auto i tako slupanog uspela da ga dovezem od Beograda do Rume, po najvećem mogućem pljusku. 
Bludna ćerka je postala dobar sin.
 Imala sam priliku da se družim i provodim dane sa ljudima koji su mi vratili volju za životom. Padala sam i plakala, ustajala i vraćala osmeh na lice. Zaljubila se i zavolela sebe i svoje mane. 
Dočekivala sam pijana jutra sa osmehom na licu i proklinjala sebe i ceo svet kad su se pijana jutra pretvarala u mamurne dane. 




Srećna sam jer sam shvatila ko su ljudi na koje mogu da se oslonim. Shvatila sam ko su ljudi koji me vole i koje će uvek biti tu. Shvatila sam i ko su ljudi koje nažalost moram da ostavim iza sebe, iako oni žele da ostanu u mom životu po svaku cenu. 
Zahvalna sam svima koji su bili tu ove godine i onima što su bili u prolazu i onima koji su se zadržali. 
Hvala vam na svemu, dosta sam naučila od svih vas i pokupila par novih caka, fora i fazona. 

Sigurna sam da ovu novu godinu neću dočekati kao prošlu. 
Kakva će biti, ne znam. 
A šta ću sebi poželeti kad kazaljke otkucaju ponoć? 
Isto što i prošle godine. 

Da budem srećna. 















Kisses,
M.

You Might Also Like

2 коментара